11 Otrovnih Biljaka u Domu i Bašti: Sve Što Roditelji Moraju da Znaju

Kada deca prohode, prva reakcija je da se iz doma sklone svi predmeti koji predstavljaju potencijalnu opasnost. Pažljivo sakrijemo hemikalije u kupatilu, oštre predmete, porcelanske figure i sve što bi moglo da ugrozi zdravlje i život naših najmlađih. Međutim, postoji jedan čest, a opasno zanemaren izvor rizika - cveće. Mnoge biljke koje uzgajamo u stanovima i vrtovima zbog njihove neosporne lepote mogu biti izuzetno toksične. Ovaj vodič ima za cilj da osvesti roditelje i vlasnike kućnih ljubimaca o opasnostima koje predstavlja 11 najotrovnijih biljaka, kako ih prepoznati, koje su simptome trovanja i kako se zaštititi.

1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je prelepa listopadna penjačica koja tokom proleća očarava velikim grozdastim cvetovima intenzivnog mirisa, najčešće plavkaste, bele ili crvene boje. Njena sposobnost brzog rasta - godišnje može da naraste i do tri metra - čini je omiljenim izborom za zelene fasade, gde neretko prekriva čitave zidove. Iza ove lepote, međutim, krije se ozbiljna opasnost. Glicinija nosi titulu jedne od najotrovnijih biljaka. Svi delovi biljke su toksični, a posebno opasne su seme i mahune. Progutani delovi mogu izazvati teške gastrointestinalne probleme, kao što su mučnina, povraćanje, grčevi i dijareja, koji mogu dovesti do dehidracije, posebno opasne za malu decu.

2. Naprstak ili Pustikara (Digitalis purpurea)

Naprstak, poznat i kao pustikara, lako se prepoznaje po svojim spektakularnim zvonolikim cvetovima belih, ružičastih ili ljubičastih nijansi. Upravo zbog svog izgleda, čest je ukras mnogih vrtova. Paradoksalno, ova biljka se u kontrolisanim, farmaceutskim dozama koristi za proizvodnju lekova za srce. Međutim, uživanje bilo kog dela ove biljke direktno je izuzetno opasno. Trovanje se manifestuje mučninom, nesvesticom, dijarejom i grčevima. U težim slučajevima, može doći do otkazivanja krvotoka i infarkta. Nažalost, nisu retki slučajevi gde je život stajao pokoju znatiželjnoj mački ili psu koji su odlučili da je probaju.

3. Hortenzija (Hydrangea)

Hortenzija je česta stanovnica naših okućnica. Ova grmolika, drvenasta biljka cvetaju od juna pa sve do kraja jeseni, a odlikuju je veliki, kuglasti cvetovi živih boja - mogu biti beli, roze, crveni, plavi i ljubičasti, pri čemu njihova boja varira u zavisnosti od pH vrednosti tla. Iako prelepa, hortenzija je zauzela treće mesto na listi najotrovnijih biljaka. Ubrzo nakon trovanja javlja se osip i svrabež kože, oticanje, mučnina i pojačano znojenje. Ukoliko se ubrzo ne dobije odgovarajuća medicinska pomoć, trovanje hortenzijama može dovesti do kome i otkazivanja krvotoka. Toksin je posebno koncentrisan u pupoljcima i listovima.

4. Đurđevak (Convallaria majalis)

Đurđevak je nežna, bela biljka intenzivnog i prepoznatljivog mirisa, koja se često sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Ipak, ova idilična slika vara. Cveće đurđevka je veoma otrovno jer sadrži heterozide koji direktno utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve. Posebnu pažnju treba obratiti na crvene plodove koji sazrevaju u septembru, jer su i oni izrazito otrovni i privlačni deci. Nakon bilo kakvog dodira sa cvetom, stabljikom ili korom ove biljke, neophodno je temeljito oprati ruke kako ne bi došlo do slučajnog unošenja toksina.

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Anthurium, ili flamingov cvet, je popularna tropska biljka koja se često gaji u stanovima zbog svojih spektakularnih, srcolikih cvetova, koji su najčešće sjajne crvene boje, mada postoje i druge varijante. Gutanje bilo kog dela ove biljke može dovesti do izuzetno bolnih stanja. Toksin izaziva opekotine unutar probavnog sistema, što dovodí do jakog oticanja sluznice. Ovo oticanje može biti toliko ozbiljno da blokira disajne puteve i dovede do gušenja, što predstavlja direktnu životnu opasnost, naročito za malu decu.

6. Hrizantema (Chrysanthemum)

Hrizantema je cveće duboko ukorenjeno u tradiciji, koje svake godine na dan mrtvih ukrašava grobove. Međutim, ovo cveće je i izrazito toksično. Kod ljudi, dodir sa biljkom može izazvati kontaktni dermatitis, praćen jakim svrabom i oticanjem kože. Poznato je oko 100 do 200 vrsta ove biljke. Zanimljivo je da je vrtlari često sade upravo kao prirodnu barijeru protiv zečeva, jer ovi životinji, instinktivno shvatajući njena toksična svojstva, zaobilaze biljku u širokom luku.

7. Oleandar (Nerium oleander)

Oleandar je zimzelena biljka česta na mediteranskom podneblju, cenjena zbog svojih lepih i mirisnih cvetova. Međutim, na ovoj biljci otrovan je baš svaki njen deo. Čak i slučajno udisanje dima koji nastaje sagorevanjem grančica oleandra može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Istorija bilježi čak i slučajeve trovanja ljudi, gde je biljka korišćena u zlonamernim svrhama, najčešće putem pripremljenog čaja. Oleandar direktno utiče na rad srca, ubrzavajući ili usporavajući otkucaje, a trovanje njome može brzo da dovede do infarkta i smrtnog ishoda.

8. Fikus Benjamina (Ficus benjamina)

Fikus Benjamina, poznat i kao Benjaminovo drvo, je izuzetno popularna sobna biljka zbog svoje elegantne forme i bujne zelene krošnje. Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a mnoge od njih poseduju blago toksična svojstva. Sok ovih biljaka, koji može iscuriti na mesto preloma grančice ili lista, u dodiru s kožom može dovesti do lokalnog oticanja, crvenila i svrabeža. Ako sok dospije na sluznicu (na primer, ako se dete nakon dodirivanja biljke protne oči ili usta), reakcija može biti jača. U slučaju trovanja, neophodna je poseta doktoru koji će verovatno propisati antialergike za ublažavanje simptoma.

9. Azaleja (Rhododendron)

Grmovi azaleje, koji su zapravo podvrsta rododendrona, cene se zbog svojih bujnih i šarenih cvetova. Ova biljka poseduje halucinogeno i laksativno dejstvo. Simptomi trovanja azalejom uključuju povraćanje, osip na koži, glavobolju, zamagljen vid i opštu slabost u mišićima. Osim što je opasna za ljude, azaleja je naročito toksična za konje. Postoji više od 1.000 podvrsta ove biljke, što je čini jednom od najraširenijih, ali i potencijalno opasnih vrtnih ukrasa.

10. Narcis (Narcissus)

Narcis, jedan od nesumnjivih vesnika proleća, zauzeo je 10. mesto na listi lepih, ali "ubojitih" biljaka. Iako je ceo biljni deo toksičan, najveća opasnost leži u njegovoj lukovici. Proguta li se lukovica, dolazi do teških gastrointestinalnih smetnji: grčeva, dijareje i povraćanja. Propratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Toksin iz narcisa takođe može da utiče i na rad srca, što ga čini dvostruko opasnim.

11. Ricinus (Ricinus communis)

Ricinus, ili ricinusova palma, je drvenasta biljka koja se među svim ovde navedenim izdvaja po jednom - spada među najotrovnije biljke na planeti. Za razliku od ostalih, ona se ne gaji u stanu i nije čest vrtni stanovnik, ali je bitno pomenuti je zbog ekstremne opasnosti koju predstavlja. Seme ove biljke sadrži ricin, jedan od najsnažnijih prirodnih otrova. Proguta li se samo 1 do 3 semenke, to može dovesti do neizbežne smrti. U blažem obliku trovanje izaziva strašne halucinacije i veliki osećaj žeđi. Prisustvo ove biljke u okolini gde borave deca je apsolutno nedopustivo.

Završne misli i mere opreza

Nakon pregleda ovih informacija, lako je zapasti u zabrinutost. Mnogi od nas su odrasli uz većinu pomenutih biljaka, okruženi njihovom lepotom, a ipak zdraví. Važno je imati na umu da opasnost nastupa prvenstveno gutanjem delova biljke. Retki su slučajevi trovanja samo dodirom, osim kod pojedinih vrsta koje izazivaju kožne reakcije.

Kĺjuč bezbednosti leži u edukaciji i preventivi:

• Educirajte decu: Već od najranijeg uzrasta, učite decu da biljke i cveće nisu za jedenje. Objasnite im da je lepo gledati i mirisati cveće, ali ga nikada ne treba stavljati u usta.
• Postavite biljke van dosega: Ukrasne biljke u stanu postavite na visoke police, komode ili u viseće saksije, nedostupne deci i kućnim ljubimcima.
• Budite oprezni tokom održavanja: Prilikom presađivanja, podrezivanja ili drugih radnji, koristite rukavice, a zatim temeljito operite ruke.
• Prepoznajte biljke u svom okruženju: Proidentifikujte sve biljke u stanu i dvorištu. Ako posedujete neku od visoko toksičnih vrsta (kao što je oleandar ili ricinus), ozbiljno razmislite o njenom uklanjanju, dok kod manje opasnih vrsta možete primeniti stroge mere opreza.
• Imajte broj telefona centra za trovanje: Uvek imajte pri ruci broj centra za trovanje kako biste u hitnim situacijama mogli brzo da reagujete i pružite tačne informacije o biljci koja je izazvala trovanje.

Lepota biljaka je neosporna i donosi nesebičnu radost i mir u naše domove. Cilj ovog članka nije da izazove strah i da natera ljude da se odreknu cveća, već da pruži svest i znanje koje omogućava bezbedno suživot sa njima. Saznanje da je nešto potencijalno opasno omogućava nam da preduzmemo mere da tu opasnost kontrolišemo i svedemo na minimum. Na taj način, možemo nastaviti da uživamo u lepoti našeg cveća, sa sigurnošću da smo zaštitili ono što nam je najdragocenije - zdravlje naše dece i ljubimaca.